Svetska kriza i siromaštvo
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 13 | Nivo: Privredna akademija, Novi Sad

Sadržaj:
Uzroci svetske ekonomske krize…………………………………..1
1.1 Posledice ekonomske krize………………………………………………………2
1.2. Efekti ekonomske krize na Srbiju………………………………………………...3
2. Siromastvo kao drustveni I pravni problem……………………....5
2.1. Siromastvo medju najmladjim gradjanima Srbije………………………………..8
2.2. Siromastvo medju najstarijim gradjanima Srbije…………………………………9
Uzroci svetske ekonomske krize
Uzroci svetske ekonomske krize su vrlo kompleksni i predmet su istraživanja ogromnog broja istraživaca iz više naucnih disciplina. Širom sveta napisan je ogroman broj radova posvecen uzrocima i posledica te krize, a sigurno je da ce ih biti još znatno više, pogotovu ako se ta kriza oduži, što je, nažalost, vrlo verovatno. Sve je više radova koji ubedljivo dokazuju da je tzv. svetska ekonomska kriza posledice teške društvene krize, krize vrednosnog sistema, krize morala, krize demokratije, krize medunarodnih institucija i sl. Zbog toga, potpuno je besmisleno govoriti o svetskoj finansijskoj krizi. Nema puno smisla i dokazivanja da je u pitanju samo svetska ekonomska kriza. Naime, ako se ne prihvati zakljucak da je u pitanju sveukupna kriza savremene civilizacije Zapada koja se prelila na sve delove sveta, sve mere koje se preduzimaju ne bi doprinele prevazilaženju tzv. svetske ekonomske krize. To pogotovu važi u slucaju SAD, gde je tzv. finansijska kriza pocela i gde je eskalirala u ekonomsku krizu koja se prelila u druge delove sveta, pogotovu u one zemlje koje su imale isti ili slican vrednosni sistem, kao što je slucaj sa Velikom Britanijom. Ekonomisti cesto isticu da je nukleus svetske ekonomske krize – kriza tzv. hipotekarnih kredita. Medutim, oni precutkuju ili ne znaju da su zaposleni u bankama koje su davale te kredite, kao i zaposleni u raznim revizorskim i rejting kucama cesto obmanjivali potencijalne korisnike tih kredita, ubedivali ih da oni mogu njih otplacivati, iako su znali da to nece biti moguce. Dakle, zbog nemorala zaposlenih u bankama i rejting kucama, došlo je do tzv. hipotekarne krize. Do nje je došlo i zbog sve vece nepravde u raspodeli prihoda ostvarenim dinamicnim privrednim aktivnostima koja se ispoljava u simbolicnom ili nikakvom rastu dohodaka ogromnog procenta zaposlenih i, istovremeno, enormnim rastom prihoda menadžera i vlasnika kapitala. U poslednjih dvadesetak godina, tj. pre i posle prihvatanja tzv. „Reganomike“ u SAD i tzv. „Tacerizma“ u Velikoj Britaniji, ekonomska nauka je u tim zemljama svesrdno propagirala ekstremni neoliberalni kapitalizam, koji je, kako nobelovac Jozef Štiglic kaže, imao vrlo ozbiljnu sistemsku grešku koja je morala dovesti do teških deformacija koja, ako se ponovo nastavi forsiranje tog modela, može dovesti do kolapsa tog tipa kapitalizma. Vrlo je verovatno da bi do kolapsa vec došlo da nisu upumpani ogromni iznosi sredstava kako u sferu uslužnog, tako i u sferu proizvodnog sektora. Nažalost, ekonomska nauka u tim, ali i u drugim zemljama imala je ogroman doprinos u enormnom propagiranju tog modela cije su osnovne karakteristike deregulacija privrednih tokova, iskljucenje države u sferi privrede, potpuna dominacija tržišta (tzv. „tržišni fundamentalizam“), maksimalna liberalizacija spoljne trgovine (bolje reci uvoza), maksimalna liberalizacija stranih direktnih investicija, sveobuhvatna privatizacija i sl. Umesto kapitalizma u kome je dominirala Kejnzova makroekonomska politika, na scenu je stupila politika koju su propagirali tzv. „momci ih Cikaga“ na cijem je celu bio cuveni nobelovac Fridman. Njihovo ucenje su prihvatili Ronald Regan i Margaret Tacer, a dosledno su ih u tome sledili Klinton i Bler, a do skora je to primenjivao i Gordon Braun. I jedan od najuticajnijih nemackih filozofa Jirgen Habermas s pravom istice da je „društveno-darvinisticki potencijal slobodnog tržišta proglašen za neprikosnoveni princip i da su na Zapadu pobedili fundamentalisti slobodnog tržišta i to se sada odražava ne samo na politiku prema društvu nego i na spoljnu politiku“. On istice da su svi oni „izgleda poverovali jedino da neoliberalizam predstavlja vrhunac svetske mudrosti i da se, eto, došlo do vecne istine“ .

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturskiradovi.net 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: maturskiradovi.net@gmail.com